Слика стаде да се образује у њему: пламена кугла промера двадесет метара, светлуцаво бела, црвена, златна, краљевски плава, пламенови који поигравају попут Медузиних праменова, кометни реп који букти стотину метара уназад, блиставост, сјај, твар из самог пакла. Нимало му није годила помисао како та ствар ходи по његовом Броду.
Одувек је држао до научних објашњења, иако су она у овом случају била тек нешто боља од пуких нагађања. У вишечланом звезданом систему Епсилон Бика, у гасу и енергији који су испуњавали околни простор, збивале су се ствари које се ни у једној лабораторији нису могле опонашати. Кугласта муња на једној планети можда је била аналогна, као шта је и образовање једноставних органских једињења у праисконском океану аналогно животу који се коначно развио. У Епсилону Бика магнетохидродинамика је учинила оно шта је хемија урадила на Земљи. Појавили су се стабилни вртлози плазме, стали да расту, да постају све сложенији, све док после много милиона година нису постали нешто што се напросто мора назвати организмом. Било је то својеврсно обличје саздано од јона, језгара и поља силе. Метаболисало је електроне, нуклеоне, рендгенске зраке; одржавало је своју конфигурацију током веома дугог животног века; размножавало се; мислило је.
Али шта је мислило? Оно мало телепата који су били кадри да комуницирају са Бичанима, који су и омогућили да људска раса стекне свест о постојању Бичана, никада то нису јасно растумачили. И сами су представљали чудну сојту.
Капетан Сцили рече: „Желим да му нешто саопштите.”
„Да, сер.” Елоиза смањи јачину тона на касетофону. Очи јој изиђоше из жиже. Кроз уши стадоше да јој улазе речи, чије је значење њен мозак (колико ли је само делотворан преносилац био?) достављао створењу које је хитало кроз свемир упоредо са Гавраном на властити реакциони погон. „Слушај, Луцифере. Знам да си ово често раније слушао, али желим да се уверим да си ствар потпуно разумео. Твоја психологија нама је сигурно веома страна. Зашто си пристао да пођеш са нама? Не знам. Техничар Вагонер каже да су те на то нагнале љубопитљивост и склоност ка пустоловинама. Је ли то стварно истина?